Zastava AR-55, opis i tehnički podatci
Pinzgauer 710K, opis i tehnički podatci
Opis i tehnički podatci za TAM-4500 i TAM-5000
Opis i tehnički podatci za TAM-110
Opis i tehnički podatci za TAM-150
Radio-teleprinteristi JNA - Radio-teleprinterski sistem RTpS-400
Radio-teleprinterski sistem R-140

Radio-teleprinteristi

Svedocanstvo o polozenoj I Rtg klasi

Načelima taktike veze radio veza je postajala osnovna vrsta veze kada su jedinice i komande bile u pokretu (napad, odstupanje, marševi i dr.), jer tada za postavljanje žičnih i radio-relejnih pravaca ne postoje objektivne mogućnosti.

Zbog njenog značaja u najkrit-ičnijim momentima oružane borbe, radio vezama se u JNA pridavala posebna pažnja. Popuna radio specijalnosti roda veze (radio-telefonska, radio-telegrafska i radio-tele-printerska) vršena je najkva-litetnijim starešinskim i vojničkim kadrom, a radio-teleprinteristi su važili za elitu u rodu, a i u vojsci.

Njihova obuka je bila najduža i tražila kasnije neprestano usavršavanje i kondiciranje.

Dzip Vilus CJ-3B
Dodz WC51
Terenski kamion TAM-5000D
 
 
 

Mobilne-radio sisteme činili su dva ili više radio-uređaja montiranih u terensko vozilo. U JNA je to u principu bio jedan ili više HF radio-uređaja , a pored njega bi se našli i VHF radio i telefonsko-telegrafski uređaji. Vozilo je opremano zajedničkim izvorom napajanja (akumulatori, elektro agregat ili oboje) i ostalom opremom potrebnom za njegovo povezivanje u okviru centra veze. Po glavnom HF radio-uređaju sistem je obično dobijao naziv. Naprimer: Radio-prijemna sala 4XRP-4 (četiri HF radio-prijemnika RP-4 montiranih na vozilu TAM-5000), Radio-teleprinterski sistem RTpS-100 (HF radio-teleprinterski uređaj RTU-100 montiran u vozilo AR-55 ili pinzgauer)Student Vojne akademije - Obuka na Radio-teleprinterskom sistemu RTpS-400.

Ovde bi posebno izdvojili radio-teleprinterske sisteme, jer se radio-teleprinterskim uređajima održavala veza između viših jedinica i komandi. Radio-teleprinterske uređaje u JNA činili su HF radio-uređaji srednje i velike snage, kod kojih je pored standardnih vrsta rada: CW, AM, SSB i FM omogućen i RTTY (radio-teleprinterski) rad. Ovo je bila osnovna vrsta rada između viših jedinica i komandi.

RTTY (Radio Teleprinter Telegraphy) predstavlja razmenu informacija teleprinterom preko radio-uređaja. Pošto teleprinter operiše sa jednosmernim impulsima iste je potrebno transformisati u pogodan naizmenični strujni oblik, a zatim ga uvesti u modulator predajnika. To se vrši u posebnim sklopom ili uređajem nazvanim telegrafski generator (pogledajte telegrafski primopredajnik TG-2). U telegrafskom generatoru se koristi FSK (Frequency Shift Keying) metoda gde se strujni i bestrujni impulsi teleprintera pretvaraju u dva naizmenična signala - tona (u JNA su se koristili 1125Hz i 1425Hz). Kod prijema postupak je obrnut.

 
Tabelarni prikaz mobilnih radio-sistema
(ako kliknete mišem na oznaku uređaja omogućeno vam je brzo kretanje na stranici)
 
NAZIV SISTEMA
UREĐAJI
OPSEG
VRSTA RADA
SNAGA
POREKLO
  1.5-12,5 MHz
CW, AM
50W SAD ( USA)
1.5-18 MHz
CW, AM
- SAD (USA)
  HF RX/TX : PD-6 2-12MHz CW, AM, SSB, RTTY 120W Jugoslavija
    VHF RX/TX: RU-2/1 30-69.95MHz FM 1.4W Jugoslavija
  TX: R-140 1.5-29,9999MHz CW, AM, DSB, RTTY 1000W SSSR (Rusija)
RX: R-155P 1.5-29,9999MHz CW, AM, DSB, RTTY   SSSR (Rusija)
RX: R-311 1-15MHz CW, AM   SSSR (Rusija)
VHF RX/TX: R-105 36-46.1MHz FM 1W SSSR (Rusija)
Relejni: R-405P-T1 390-420MHz FM 1,5W SSSR (Rusija)
  TX: PB-110, LP-123 1.6-29,9999MHz
Tx/Rx: CW, MCW, AM, SSB, DSB, F1
1000W Jugoslavija
RX: RP-150 0,25-29,9999MHz   Jugoslavija
  HF RX/TX R-112 2.8-4.99MHz CW, AM 90W SSSR (Rusija)
VHF RX/TX R-123 20-51.5MHz FM 20W SSSR (Rusija)
  VHF RX/TX R-105 (105U) 36-46.1MHz FM 1W (50W) SSSR (Rusija)
VHF RX/TX R-113 20-22.375MHz FM 16W SSSR (Rusija)
HF RX/TX R-112 2.8-4.99MHz CW, AM 90W SSSR (Rusija)
RX: R-311 1-15MHz CW, AM   SSSR (Rusija)
 
Opis mobilnih radio-sistema

HF radio-telefonski sistem SCR-193

Radio-telefonski sistem SCR-193 Jugoslovenska armija je dobila u paketu vojne pomoći koju su joj pružile SAD po izbijanju političkog sukoba između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine. Zanimljivo je reći da se o ovoj pomoći kasnije slabo pisalo i u Jugoslaviji i na Zapadu, jer to nikome nije odgovaralo. Činjenica je da su SAD tada Jugoslaviju izdašno pomogle naoružanjem i opremom, počev od lovačkih aviona, oklopnih sredstava (setite se tenkova marke Šerman), vozila (džemsevi, dodževi, vilusi), artiljerijskog naoružanja i drugo. Između ostalog JNA je opremljena i američkim sredstvima veze. Posle ove pomoći bila je bolje naoružana od nekih članica NATO pakta, što je bio jedinstven primer u vreme Hladnog rata za jednu armiju socijalističke države.

Radio telefonski sistem SCR-193Radio-telefonski sistem SCR-193 činili su: HF predajnik BC-191, HF prijemnik BC-312-N ili BC-348, antena AN-24A ili AT-5, izvori za napajanje (elektro-agregat ONAN koji je davao izlazni napon od 24V i dva olovna akumulatora 12V/135Ah), sanduk za rad i transport sa pripadajućim elementima za montažu, dva kalema kabla PTK-56 i motalica ML-1 za rad sa daljine i ostali pribor.

Uređaji su se montirao u vozilo Zastava AR-55-V 4x4 0,5T proizvođeno u fabrici automobila "Zastava" u Kragujevcu po italijanskoj licenci, a elektro-agregat, olovni akumulatori, kalemovi PTK-56, motalica ML-1 i ostali delovi kompleta prevozili su se u poluprikolici Zastava D-2 V nosivosti 0,5T.

Predajnik BC-191HF radio-predajnik BC-191 proizveden je u vreme II svetskog rata u SAD u tehnologiji elektronskih cevi. Radio je u frekventnom opsegu od 1,5MHz do 12,5MHz, CW i AM telefonijom. Izlazna snaga predajnika 75W/CW, 50W/AM. Radnu frekvenciju je određivao promenjivi oscilator VFO ili oscilator kontrolisan kvarc kristalom, a radni opseg je podeljen na šest frekventnih područja. Frekventno područje je menjano promenom pobuđivača predajnika (takozvani BC paneli). Ostali paneli pobuđivača smeštani su u poluprikolicu. Napajao se preko dinamo pretvarača BD-77 jednosmernim naponom od 12V iz olovnog akumulatora. Potrošnja radio sistema (predajnik i prijemnik) pri punoj izlaznoj snazi predajnika iznosila je maksimalno 57A. Visokoj potrošnji doprinosio je mali stepen iskorišćenja kod tadašnjih dinamo i vibratorskih pretvarača jednosmernog napona u visoke napone za napajanje elektronskih cevi.

Prijemnik BC-312-NHF radio-prijemnik BC-312-N proizvela je 1943. godine kompanija "Farnsworth Television and Radio Corporation" iz SAD. Pokrivao je frekventni opseg od 1,5MHz do 18MHz, a isti je podeljen u 6 područja. Omogućavao je prijem CW i AM signala. Prijemnik je izrađen sa elektronskim cevima tipa jednostruki superheterodin sa, svojstveno za to vreme, niskom međufrekvencijom od 470KHz. Napajao se preko dinamo pretvarača jednosmernim naponom od 12V do 14V iz olovnog akumulatora.

Radio-telefonski sistem SCR-193 (predajnik BC-191 i prijemnik BC-312-N) napajao se jednosmernim naponom od 12V do 14V iz zajedničkog olovnog akumulatora preko dinamo pretvarča BD-77.

O ovom sistemu mnogo više možete pronaći na internetu jer se o njemu dosta pisalo i spada u legendarne radio-uređaje korišćene od strane SAD i Saveznika u II svetskom i korejskom ratu. Poreklo: SAD (USA).

Vrati se na vrh strane

HF radio-teleprinterski sistem RTpS-100 (RTU-100/V)

Radio-teleprinterski sistem RTpS-100 je primopredajni radio-uređaj HF opsega, srednje snage proizveden u "Elektronskoj industriji" u Nišu 1967. godine, i prilagođen je za poljske uslove rada . Namenjen je prvenstveno za simpleksnu primopredaju saopštenja radio-teleprinterskom telegrafijom (RTTY). Predstavljao je osnovni radio-uređaj u pešadijskom puku - brigadi i kao RTp uređaj u višim komandama. Takođe ugrađivan je u neke tipove brodova Ratne mornarice. Izrađivan je kao stacionarni uređaj ili se ugrađivao u terensko vozilo Zastava AR-55V sa poluprikolicom Zastava D-2V nosivosti 0,5T, a od 80-ih godina u vozilo Pinzgauer 710K.

Komplet RTpS-100

Tehničke karakteristike RTpS-100 (RTU-100/V)

- frekventni opseg: od 2MHz do 12MHz, a frekvencija se podešavala promenjivim oscilatorom (kasnije je izvršena modifikacija primopredajnika i umesto VFO ugrađen je sintezator frekvencije);
- vrste rada: nemodulisana telegrafija (CW), SSB (i to LSB) telefonija, AM telefonija i radio-teleprinterska telegrafija (RTTY);
- snaga predajnika: 120W za CW i RTTY, 150W za SSB i 40W za AM;
- brzina telegrafisanja: do 75 boda a frekventni pomak određuje telegrafski primopredajnik TG-2 (a u novoj verziji UP-1);
- domet uređaja: sa žičanom antenom AT-5 površinskom komponentom elektromagnetnog talasa do 60Km pri radu sa CW, SSB i RTTY, i do 35Km pri radu sa AM, a prostornom komponentom od 120Km do 400Km zavisno od uslova rasprostiranja radio talasa;
- osetljivost prijemnika: za prijem CW, SSB i RTTY manje od 2µV, a za prijem AM telefonije 5µV.
- selektivnost prijemnika: menja se ručno u skokovima i za slabljenje od 6dB iznosi 250Hz, 700Hz, 3000Hz i 5000Hz a kontrolisana je kristalnim filtrima u međufrekvenciji prijemnika.
- napajanje: naizmenični napon od 220/110V 50Hz za rad svih delova kompleta i jednosmerni napon od 12V za rad samo na prijemu. Potrošnja kompletnog sistema oko 1300W (sa uključenom grejalicom).
- potrošnja primopredajnika PD-6: pri radu u položaju "prijem" 150W, "primopredaja" na prijemu 340W a na predaji 660W i u položaju "prijem" pri pogonu iz akumulatora 90W.
- težina: kompletan sistem na vozilu Zastava AR-55V sa poluprikolicom Zastava D-2V teži oko 2200kg.

Komplet RTpS-100 (RTU-100/V)

RTpS-100 je konstruisan sredinom 60-ih godina u vreme prelaska sa tehnologije elektronskih cevi na tranzistorsku tehnologiju. Proizvodnja elektronskih cevi u fabrici "EI" Zastava AR-55VNiš bila je u svom zenitu i konstruktori su se odlučili upravoZastava D-2V za njih, tako da su u primopredajnik ugrađena samo 3 tranzistora i 26cevi. Već krajem 70-ih godina smatran je zastarelim sredstvom i pristupilo se prvim modifikacijama kako bi se produžila njegova upotreba, iako je vladalo je mišljenje da ga treba zameniti savremenijim tranzistorskim rešenjem. Do ovoga nikada nije došlo zbog nedostatka finasijskih sredstava i političkih prilika, pa se u upotrebi u JNA zadržao do njenog kraja 1991. godine.

Pinzgauer 710 KNajgrublje ovaj sistem možemo podeliti na dve varijante. Prvu bi predstavljalo rešenje sa samog početka 70-ih godina i njegovog masovnog uvođenja u opremu JNA kada je nazivan Radio-teleprinterski uređaj RTU-100/V imontiran uterensko vozilo Zastava AR-55/V sa poluprikolicom Zastava D-2V. Druga novija varijanta je nastala posle svih brojnih modifikacija i zamena delova kompleta savremenijim rešenjima. Zadnje modifikacije na sistemu izvršene su sredinom 80-ih godina i označavana je kao Radio-teleprinterski sistem RTpS-100/2. Ova verzija se ugrađivala u vozilo Pinzgauer 710K.

Detaljniji opis obe ove varijante pogledajte na posebnoj strani. Kliknite na:
Opis kompleta RTU-100/V i RTpS-100/2

Vrati se na vrh strane
HF radio-teleprinterski sistem R-140

HF radio-teleprinterski sistem R-140Zbog ukazane potrebe za radio-uređajem velike snage kojim bi se realizovale pokretne radio-veze između strategijskih komandi JNA, kupljen je '70-ih godina odKomplet za upravljanje VPU Sovjetskog Saveza (Rusija) radio-teleprinterski sistem R-140. Sistem je razmešten na dva vozila. Predajnik i prijemnik ugrađeni su u ruski benzinski terenski kamion ZiL-131 5t 6X6, a u drugo vozilo (u JNA domaći terenski kamion TAM-5000D 5t 4x4) ugrađen je komplet za upravljanje sa daljine označen sa VPU. R-140 je odmah ušao u formaciju pukova veze JNA koji su opsluživali Vrhovnu komandu i komande armija.

Elektro agregat ADP-15Predajnik R-140RTpS R-140 se nalazio u opremi većine armija bivšeg Varšavskog pakta i predstavljao robusan, ali veoma složen, radio-uređaj velike snage, koji je zahtevao stručnu i obučenu poslugu. U sovjetskoj armiji za načelnika ovog sistema određivan je oficir - inžinjer i sa ovim sistemima pokrivali su celu teritoriju SSSR-a. U JNA ovaj posao obavljao je podoficir biran iz redova vrhunskih radio-teleprinterista koji dobro poznaje radio-tehniku. Ostalu poslugu činili su vojnici radio-teleprinteristi i 2 vozača.

Uređaj je radio dupleksno, u frekventnom opsegu od 1,5MHz do 30MHz, telefonijom i teleprinterskom telegrafijom jednovremeno po donjem (LSB) i gornjem (USB) bočnom opsegu. Telefonski i telegrafski signal su razdvajani odgovarajućim filterima. Takođe se mogla koristitiMontaza R-140 u kabini ZIL-157K klasična AM telefonija i nemodulisana telegrafija (CW). Predajnu i prijemnu frekvenciju određivali su frekventni sintezatori u pobuđivaču predajnika i prijemniku, u koracima od 100Hz. Izlazna snaga predajnika je iznosila 850W - 1000W, zavisno od radne frekvencije. Ovom snagom postizao se domet od 1000km do 2000km. Sistem je izrađen u tehnologiji elektronskih cevi i tranzistora, a napajao se trofaznim naizmeničnim naponom iz benzinskog agregata AB-4T-230 snage 4kW (u JNA dizel agregatom ADP-15) ili iz električne mreže 220/380V.

Prilikom nabavke sistema R-140, Uprava veza JNA nije kupila orginalno rusko vozilo (ZiL) za montažu kompleta za upravljanje sa daljine VPU, već je on ugrađen u domaći terenski Prijemnik R-155Pkamion TAM-5000D. Izvršene su još nekeMontaza VPU u kamionu TAM-5000D modifikacije na ruskom rešenju. Benzinski agregat AB-4T-230, smešten u kamionu ZiL-131, izbačen je zbog nepouzdanosti i velike potrošnje i zamenjen domaćim trofaznim dizel agregatom ADP-15 izlazne snage 15kW, potrošnja 6l/h, koji se kao jedno-osovinska prikolica kačio za kamion ZiL-131. Takođe, ruski ćirilični teleprinteri zamenjeni su Siemens-ovim T-100. Kasnije, 80-ih godina, radi unifikacije, u R-140 je ugrađen modifikovani domaći uređaj za upravljanje UP-1A, pa se sa njim upravljalo kao i sa domaćim predajnicima iz prijemne sale.

Uredjaj za upravljanje i komutaciju VPUKomplet sistema R-140 na ZiL-131 činili su: predajnik, prijemnik R-155P sa komutatorom prijemnih antena, pult za upravljanje PUR, radio-relejni uređaj R-405P-T1, HF prijemnik R-311, VHF primopredajnik R-105M, domaći teleprinter T-100, telefonski aparat TA-57, stabilizator i naponski pretvarač, razni kablovi i veoma širok spektar prijemnih i predajnih antena. Za podizanje svih antenskih jarbola i antena bila je potrebna površina veća od fudbalskog stadiona (100 x 150m).Pored dipola i štap antena zanimljivo je pomenuti širokopojasnu prijemnu i predajnu V antenu koja je radila na principu progresivnih talasa i pokrivala kompletno VF područje. Specifična je i AZI antena (antena zenitnog zračenja) montirana na krovu kabine, koja je zračila vertikalno. Tom antenom se, pravilnim izborom radnih frekvencija, ostvarivala veza na manjim rastojanjima u pokretu.

Radio-relejni uredjaj R-405-T1Pult za upravljanje i modulaciju PURKomplet za upravljanje sa daljine VPU na vozilu TAM-5000D sastojao se od: uređaja za upravljanje VPU sa blokom za komutaciju, dispečerskog pribora, 2 teleprintera T-100, radio-relejnog uređaja R-405P-T1, mrežnog ispravljača, agregata za napajanje, kao i linijskih i mrežnih kablova.

Zbog svoje velike snage sistem je izdvajan na predajni centar i njim se upravljalo sa prijemnog radio-centra, gde je razmeštan VPU (komplet za upravljanje sa daljine). VPU se sa R-140 povezivao žično ili radio-relejnim uređajema R-405P-T1. Operatori u VPU bili su u mogućnosti da preko žične ili radio-relejne veze vrše primopredaju saopštenja, menjaju radne frekvencije i biraju antene na primopredajniku R-140.

U opremi JNA RTpS R-140 se zadržao do 1991. godine, odnosno do raspada bivše Jugoslavije i njenog ukidanja. Poreklo: SSSR (Rusija).

Pojacivac predajnika UM i sintezator prijemnikaZbog malog prostora na ovom sajtu Radio-teleprinterski sistem R-140 ovde nije detaljno opisan. Na internetu se nalazi veći broj sajtova iz istočnih zemalja o ovom uređaju. Predlažemo Vam neke linkove:

http://museum.radioscanner.ru,
http://museum.radioscanner.ru/r_140/r_140.html,
http://museum.radioscanner.ru/r_140/r_140m.html.

Vrati se na vrh strane
HF radio-teleprinterski sistem RTpS-1KW

Zbog zastarelosti sovjetskih radio-teleprinterskih sistema velike snage ukazala se potreba njihove zamene savremenijim rešenjima pa je Savezni sekretarijat za narodnu odbranu 1979. godine poverio razvoj i proizvodnju tranzistorskog RTpS izlazne snage 1KW Elektronskoj industriji "Pionir" iz Zemuna. EI "Pionir" je, tražeći partnera za ovaj nimalo lak zadatak, stupio u pregovore o koperaciji sa američkom firmom Rockwell Collins koju mnogi, ne bez razloga, smatraju vodećom u proizvodnji vojnih telekomunikacionih uređaja. Pregovori su završeni uspešno. Po završetku projekta i usvajanju tehnologije proizvodnje višeslojnih štampanih ploča 24. juna 1995. godine pokrenuta Smeštaj uređaja u kabini K-30Rje proizvodnja ponosa jugoslovenske radio industrije Radio-teleprinterskog sistema RTpS-1KW. Vezisti su ga nezvanično nazvalii "naša kilovatka".

RTpS-1KW je u to vreme predstavljao savremen HF prevozni radio-teleprinterski sistem namenjen za strategijske radio veze na nivou komanda armije - vrhovna komanda u HF opsegu od 2-30 MHz, i bio je baziran na familiji dvokanalnih radio-uređaja HF-80 koji su proizvođeni po licencnom ugovoru sa Collins-om. Sistem je ugrađen u vojnu univerzalnu nabacnu kabinu K-30R koja se prevozila na terenskom motornom vozilu TAM-150BV 5t 6x6. Po potrebi kabina K-30R se mogla transportovati i železnicom, brodom, helikopterom i transportnim avionom. Sistem je bio jednostavan za rukovanje i mogao se postaviti za rad za manje od 30 minuta, a rad posluge konforan zahvaljujući ugrađenom klima uređaju.

Radio-teleprinterski sistem RTpS-1KWOsnovne tehničke karakteristike sistema RTpS-1KW:
  » Frekventni opseg 2-30 MHz sa mogućnošću izbora 280 000 radnih frekvencija,
  » Vrste rada: CW, MCW, AM, SSB, DSB i F1,
  » Izlazna snaga predajnika 1KW PEP (zavisno od vrste rada),
  » Automatsko podešavanje predajnika za manje od 6 sekundi,
  » Brzina telegrafisanja najviše 200Bd, a frekvetni pomak pri radu teleprinterom 300Hz (1125Hz i 1425Hz),
  » Napajanje naizmeničnim trofaznim naponom 3x380/220V iz elektro-agregata ADP-15 ili električne mreže,
  » Potrošnja svih uređaja u sistemu pri normalnim uslovima eksploatacije 7,5KVA,
  » Ukupna masa radio-teleprinterskog sistema sa kabinom, uređajima, elementima za ugradnju i priborom oko 900kg.

Detaljniji opis ovog složenog RTpS pogledajte na posebnoj strani. Kliknite na:
Opis Radio-teleprinterskog sistema RTpS-1KW

Zahvaljujemo na Informacijama i materijalu gospodinu M. M. Damnjanoviću
Vrati se na vrh strane

Komandni oklopni transporteri BTR-50PK i BTR-50PU

JNA je polovinom 1960-tih iz SSSR-a nabavila gusenične amfibijske komandne oklopne transportere BTR-50PK i BTR-50PU. BTR-50PK bio je namenjen za komandovanje u nižim oklopnim jedinicama (mehanizovani ili oklopni bataljon), dok je BTR-50PU bio namenjen za komandovanje u višim oklopnim i drugim jedinicama.

Komandni oklopni transporter BTR-50PKKomandni oklopni transporter BTR-50PK originalno u SSSR nije bio komandni već klasični oklopni transporter za prevoz 20 vojnika ili 2.000 kg tereta, i 2 člana posade: komandira i vozača. JNA je za svoje potrebe naručila modifikovani BTR-50PK koji je pored standardnog VHF radio-uređaja R-123 dobio i HF radio-uređaj R-112 za održavanje veze sa nadređenom komandom (kasnije se umesto njega ugrađivao noviji HF radio-uređaj R-130), a u posadnom odeljenju je bio ugrađen štabni radni sto. Vozilo je naoružano mitraljezom SGMB 7,62mm (borbeni komplet 1.250 metaka). Posadu su činili: komandir vozila, vozač i radio-operator. Vozilo je služilo kao pokretni štab oklopnog ili mehanizovanog bataljona. U njemu se ređe prevozio komandant jer se njegovo formacijsko mesto nalazilo u komandnom tenku oklopnog bataljona (T-34K, T-55K ili T-55AK), odnosno u komandnom oklopnom transporteru OT M-60 ili komandnom borbenom vozilu pešadije BVP M-80A kod mehanizovanih bataljona JNA.

Komandni oklopni transporter BTR-50PUKomandni okopni transporter BTR-50PU je namenjen da predstavlja pokretni štab operativne jedinice (puk, brigada, divizija i komande njihovog ranga). JNA je posedovala standardnu verziju. Njegova posada se sastoji od 10 članova: komandira vozila, vozača, četiri radio-operatora, komandanta jedinice i tri štabna oficira. Za razliku od BTR-50PK, ovo vozilo nije naoružano.

Vozilo je opremljeno sa sledećim uređajima za vezu: VHF radio-uređajima R-105, R-105U, R-113 (na kasnijim vozilima R-123); HF radio-uređajem R-112 (na kasnijim R-130); radio-prijemnikom R-311; radio-relejnim uređajem R-403BM; uređajem za međusobni razgovor R-120 (kasnije zamenjen sa R-124); 6 poljskih telefona TAI-43 ili TA-57 (2 prenosna i 4 u vozilu): poljskom telefonskom centralom P-193A za 10 brojeva i sa 4 kalema od po 600m poljskog telefonskog kabla. BTR-50PU u svom kompletu sadrži elektro agregat AB-1-P/30 Vozačko mesto u BTR-50PUmontiran na motorno-transmisijskom odeljenju vozila i služi za napajanje radio uređaja kad motor ne radi.

Oba transportera imaju isti motor (model V-6, četvorotaktni dizel motor, hlađem tečnošću koji razvija 240 KS pri 1.800 obrtaja u minuti) i osnovne uređaje, a razlikuju se jedino po detaljima na oklopnom telu (broj i oblik poklopaca na krovu i sl.) i posebnoj opremi. Oba vozila imaju maksimalnu brzinu od 45 km/č (10 km/č u vodi), akcioni radijus od oko 250 km i borbenu masu od oko 14.300 kg. Poreklo: SSSR (Rusija).

Opis transportera i fotografije: Vladimir Trendafilovski

Vrati se na vrh strane
optimizovano za:
1024 x 768, XHTML 1.0 Transitional
© Radista, Beograd, 2005-2017. webmaster: Đole
Sva prava zadržana. Zabranjeno je kopiranje i linkovanje sadržaja sajta Radista.info u celini i u delovima bez odobrenja.