Pored javnog PTT sistema i kućnih telefonskih cetrala, postojao je funkcionalni telefonski sistem umreženih automatskih telefonskih centrala (poznat kao "specijali"). Sistem je koristio sopstvene spojne puteve i nije zavisio od javnog telefonskog sistema. Na taj način je omogućeno održavanje telefonskih veza i u uslovima prekida javnih (PTT) telefonskih veza. U manjim organima unutrašnjih poslova (odeljenja i stanice milicije) telefonska veza je dugo bila jedina veza.

Potrebe za razmenom velikog broja pisanih informacija uslovile su da se telegrafske veze (teleprinteri) uvedu u sve organe unutrašnjih poslova (do najmanje stanice milicije). Priroda posla je uslovila da se formira funkcionalni sistem automatskih telegrafskih veza, pomoću umreženih koračnih telegrafskih centrala TW-39, sa posebno napravljenim posredničkim stolovima. Pored razmene pojedinačnih informacija, ovaj sistem je omogućavao i slanje tzv. cirkulara (CQ), koje su istovremeno primali svi organi. Ovo je omogućeno posredovanjem pomoću posredničkih stolova. Na primer, vezista u Saveznom SUP-u svojim teleprinterom sa posredničkog stola pozove sve republičke i pokrajinske centre i najavi im cirkular. Svi republički i pokrajinski centri preko svoji posredničkih stolova pozivaju svoje regionalne centre i njima najave CQ. Na kraju, svi regionalni centri uključe sve svoje učesnike (opštinski organi). Posle toga vezista u SSUP-u šalje informaciju koju u istom trenutku dobijaju svi. Ovakav sistem, mada je radio relativno malom brzinom od 50 Bd (što je bio standard), omogućavao je veoma brzo i efikasno obaveštavanje svih organa u celoj Jugoslaviji. Nabavkom elektronskih teleprintera (najviše TX-200S) koji su radili većim brzinama, formirana je paralelna telegrafska mreža na 200 Bd, sa manuelnim telegrafskim centralama.

Ovde će biti opisani uređaji koji su korišćeni samo (ili najviše) u policiji. Opise drugih uređaja koje je, pored vojske, podjednako koristila i policija, možete pogledati ovde.