VHF radio-prijemnik RP-6

Uređaj kojim nisu rukovali radisti već je bio namenjen kao osnovni radio-uređaj komandira pešadijskog odeljenja preko koga bi on primao naređenja i obaveštenja. Radio je u opsegu od 52MHz do 60MHz na pet kanala kontrolisanih kvarc kristalom, a modulacija je bila FM. Kao antena kod ovog prijemnika koristi se kabl slušalice. Takodje, zanimljivo, uređaj nema prekidač za uključivanje i isključivanje, već se uključuje kratkospojnikom u konektoru slušalice pri spajanju iste na prijemnik.

Napajao se klasičnom baterijom od 9V. Nije masovno uveden u opremu JNA jer mu je najveća mana bila to što je bio samo prijemnik. Proizvodio ga je RIZ Zagreb. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj Torn.Fu.d2

VHF radio-uređaj Torn.Fu.d2 je uvršten u opremu Jugoslovenske armije kao deo ratnog plena. Proizveden je u Nemačkoj 1935. godine za potrebe nemačkih kopnenih snaga, a mogu se naći i podaci da ga je koristio i Luftvafe. U JA ovim uređajem održavane su taktičke radio-veze. Primopredajnik Torn.Fu.d2 omogućavao je rad amplitudno modulisanom telefonijom (AM) i nemodulisanom telegrafijom (CW) u frekventnom opsegu od 33,8MHz do 39.0MHz, izlaznom snagom od 1W. Pri ovoj snazi postizan je domet od 3km pri radu telefonijom i do 10km pri radu telegrafijom. Uređaj se napajao jednosmernim naponom iz jedne baterije napona 2V (tip 2B38) i dve redno vezane anodne baterije od 90V (tip DIN1600). Izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi (pogledajte el. šemu). Predajnik je imao tri cevi: dve pentode RV2P800 i jednu triodu RL2T2, a prijemnik šest pentoda RV2P800.

Torn.Fu.d2 je smešten u dve metalne kutije: u jednoj je bio primopredajnik težak 17kg, a u drugoj baterije i pribor čija je težina iznosila 18,5kg. U kompletu uređaja nalazila se i štap antena dužine 2m. Mogla se postaviti direktno na uređaj, ili izdvojeno na malom stubu.

Radio-uređaj Torn.Fu.d2 se nije dugo zadržao u opremi JA. Ubrzo posle 2. svetskog rata su ga zamenili savremeniji američki i domaći taktički VHF uređaji. Poreklo: Nemačka.

VHF radio-uređaj A-7-A

VHF radio-uređaj A-7-A se u opremi jedinica veze JA našao kao deo posleratne pomoći "bratskog" Sovjetskog saveza Jugoslaviji. Ovaj uređaj nastao je tako što je konstruktorski tim na čijem je čelu bio Georgij Trofimović Šitikov, dobio 1938. godine zadatak da konstruiše prenosni VHF radio-uređaj. Tako krajem 1940. nastaje radio-uređaj A-4. Istovremeno, nastavljeno je ispitivanje, pa je 1941. godine konstruisana radio-stanica A-7. Umesto AM modulacije (kakva je primenjena kod A-4), uvedena je FM modulacija. To je bio prvi radio-uređaj sa FM modulacijom sovjetske proizvodnje. A-7 je u naoružanje uveden u vreme bitke kod Staljingrada. Nastavljena je modernizacija (smanjena potrošnja za 30%, poboljšana osetljivost prijemnika) pa je 1944. godine uveden model A-7-A. Decembra 1944. godine je nastao model A-7-B. Krajem rata proizvođeno je oko 4000 kompleta mesečno.

A-7-A izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi (pogledajte elektičnu šemu), a karakteristike uređaja su: frekventni opseg od 27MHz do 32MHz, modulacija frekventna (FM), izlazna snaga predajnika 1W, antena štap. Domet uređaja na otvorenom iznosio je 7-8km, a u gradu 3-4km. Primopredajnik, pribor i izvori napajanja smeštani su u drveni sanduk koji je služio za transport i rad. Težina, bez izvora za napajanje, iznosila je 15,5kg. Napajanje: akumulator 2NKN-10 (2.4V) i dve anodne baterije BAS-80, redno vezane (160V). Uređajem je rukovao jedan radio-telefonista.

Posle 1948. godine i prekida odnosa sa Sovjetskim savezom Jugoslovenska armija suočena sa nedostatkom rezervnih delova za ruske uređaje izvršila je modifikaciju na ovoj stanici i orginalne ruske elektronske cevi zamenila cevima američke proizvodnje. Ubrzo, nakon toga, uređaj je povučen iz naoružanja i zamenile su ga domaće taktičke VHF radio-stanice. Poreklo: SSSR (Rusija).

VHF radio-uređaj RUP-3

VHF primopredajnik proizveden početkom '60-ih godina u "RIZ" Zagreb. Namenjen je za održavanje radio-telefonske veze na kraćim odstojanjima (od 0,5Km do 3Km zavisno od konfiguracije zemljišta). Služio je kao osnovni uređaj komandira pešadijskog voda, a koristili su ga i pripadnici drugih rodova i službi u JNA.

Radio je u opsegu od 52MHz do 60MHz na pet kanala kontrolisanih kvarc kristalom frekventnom modulacijom, i izlaznom snagom od 0,3W. Napajao se u prvim godinama sa dva čelična akumulatora od 9V ili 4 baterije od 4,5V, a kasnije sa dva NiCd akumulatora oznake 7ACH-1 od 8,4V/500mAh . Kristali a time i radna frekvencija su se veoma retko menjali jer je za to bilo neophodno otvaranje uređaja u radionici i podešavanje izlaznog stepena predajnika. Izrađen je u tehnici germanijum tranzistora domaće proizvodnje, a karakteristično je da nije imao štapanu ploču već su elementi lemljeni na ušice u okviru modula slično tehnologiji koja je korišćena kod elektronskih cevi.

Komplet uređaja činili su: primopredajnik, štap antena AT-9 izrađena od čeličnih traka, žičana antena AT-10 od izolovane bakarne pletenice dužine 4m za postizanje većeg dometa pri radu u mestu (bila u kompletu samo na početku proizvodnje uređaja, a kasnije je izbačena kao nepotrebna), mikrotelefonska kombinacija MK-2, izvori električne energije, torbica za nošenje TB-5, remnik za nošenje UP-1 i rezervni kristali u svojoj kutiji.
Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj RUP-33

Taktički VHF radio-uređaj proizveden u "RIZ" Zagreb 1978. godine, predstavljao je potpuno novo rešenje u odnosu na uređaj RUP-3. Takođe, kao RUP-3, radio je ufrekventnom opsegu od 52MHz do 59,95MHz frekventnom modulacijom, ali je posedovao direktni frekventni sintezator i kanal se birao sa tri preklopnika. Razmak između kanala je iznosio 50KHz. Izlazna snaga je ostala ista (0,3W) a i napajanje (dva NiCd tipa 7ACH1 od 8,4V/500mAh proizvedenih u fabrici "Krušik" Valjevo, ili u krajnjoj nuždi 4 baterije od 4,5V).

U samoj izradi je primenjena tehnologija štampanih kola, silicijumski i MOSFET tranzistori i integrisana kola. U prijemnom delu u međufrekventnom pojačivaču ugrađen je kristalni filter Instituta "Mihajilo Pupin", što je povećalo osetljivost i otpornost uređaja na smetnje. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj RUP-1, RUP-2, RUP-1B, RUP-2A i RUP-2B

Prvi domaći radio-uređaji proizvedeni u fabrici "Rudi Čajavec" Banja Luka 1958. godine, namenjeni za takticke VHF veze. RUP-1 i RUP-2 zasnovani su na koncepciji američkog radio-uređaja BC-1000 (koji se, kao deo vojne pomoć,i već nalazio u opremi JNA). Međusobno su se razlikovali samo po frekventnom opsegu.

RUP-1 radio je u frekventnom opsegu od 38MHz do 54MHz, a RUP-2 od 27MHz do 39MHz. Vrsta rada frekventno modulisana telefonija, a frekvencija se postavljala pomoću VFO (promenjivog oscilatora). Izlazna snaga je iznosila oko 0.5W, a napajali su se jednosmernim naponom 4.8V iz dva "celicna" akumulatora (kao elektrolit se koristi kalijum hidroksid) preko vibratorskog pretvarača PV-1 (samo RUP-1 i RUP-2) i preko tranzistorskog pretvarača PT-1 (sve verzije uređaja) snage 20W koji je obezbeđivao potrebne jednosmerne napone od 90V, 120V i 150V. Alternativno mogla se koristiti i suva baterija oznake BAJ-70 (davala je jednosmerne napone od 4,5V, 60V i 90V. Kao i kod BC-1000, mikrofon i slušalice su se priključivali odvojeno pomoću 6,3mm utikača. Izrađeni su u tehnologiji elektronskih cevi američke proizvodnje.

Radi unificiranja domaćih radio-uređaja izvršena je modifikacija i proizvedene su "B" verzije (RUP-1B i RUP-2B) koje su se od "starijih" razlikovale po tome što su imale standardni vojni 7-polni konektor za mikro-telefonsku kombinaciju, a ostao je 6.3 mm priključak za slušalice. Dodat je prigušivač šuma i izvršene još neke manje izmene".

Uredjaji RUP-1(B) i RUP-2(A,B) su pakovani u tri međusobno utvrđivačima povezane metalne kutije: u gornjoj je bio sam uređaj, u srednjoj pretvarač napona PT-1 sa dva "čelična" akumulatorima a u donjoj mikrofon (odnosno mikro-telofonska kombinacija), slušalice, kablovi i pribor. Masa kompleta iznosi 19.5 kg. Poreklo: Jugoslavia.

VHF radio-uređaji R-105, R-108 i R-109

VHF uređaji koji su uveženi u kompletu sa ruskim radio-teleprinterskim sistemima i oklopnim sredstvima oko 1960.godine. Kako je istih godina proizveden i naš radio-uređaj RUP-12, koji je po svojim tehničkim karakteristikamabio generaciju ispred, ovi uređaji nisu naišli na široku primenu u JNA.

Razlikuju se po frekventnom opsegu (R-105 od 36MHz do 46.1MHz, R-108 od 28MHz do 36,5MHz i R-109 od 21,5MHz do 28,5MHz. Izlazna snaga im je oko 1W, a modulacija frekventna - FM. Podešavanje frekvencije pomoću promenjivog oscilatora.

Spajanjem na ruski pojačivač snage UM-3 dobijala se izlazna snaga od 50W koju je obezbeđivala poznata "ruska" pentoda GU-50. Radio uređaji R-105, R-108 i R-109 izrađeni su u tehnologiji minijaturnih elektronskih cevi. Komplet uređaja činili su: primopredajnik, štap antena specifične konstrukcije, mikro-telefonska kombinacija i slušalice, pribor i izvori za napajanje. Napajali su se jednosmernim naponom iz "čeličnih" akumulatora od 2,4V/22Ah oznake KNP-20. Poreklo: SSSR (Rusija).

VHF radio-uređaj R-113

HF uređaj koji je proizveden 1950. godine u Sovjetskom Savezu. Uvežen kao jedno od sredstava veze u kompletu oklopnog transportera BTR-50PU koji je u višim komandama služio kao pokretno komandno mesto, a u oklopnim jedinicama kao komandno vozilo. Takođe senalazio i u sovjetskim tenkovima T-55 koji su se nalazili u naoružanju JNA. Namenjen je za održavanje veze između oklopnih vozila u mestu i pokretu frekventno modulisanom telefonijom u frekventnom opsegu od 20MHz do 22,375MHz. Zbog frekventnog opsega trebalo bi ga svrstati u HF uređaje, ali po nameni i činjenici da je veza održavana površinskom komponentom elektromagnetnog talasa svrstali smo ga u ovu grupu sa ostalim "tenkovskim" uređajima..

Frekvencija mu je kontrolisana kvarcnim oscilatorom, na 96 fiksnih frekvencija, a razmak između kanala je iznosio 25KHz. Izlazna snaga predajnika 16W je dobijana iz tada poznate ruske elektronske cevi GU-50 koja se nalazila u pojačivaču snage. Na srednje ispresecanom zemljištu postizao je domet preko 20km. Prijemnik je bio super sa trostrukom konverzijom, a kompletan uređaj izrađen je u tehnologiji elektronskih cevi i to 20 tipa 12ŽIL i jedne GU-50. Napajao se preko svog dinamo pretvarača oznake BP-2A jednosmernim naponom od 26V ili 13V iz instalacije vozila. Za upravljanje uređajem koristio se tenkovski šlemofon sa laringofonom LEM-3 i slušalicama TA-56M. Za rad je korišćena štap antena od 4 članka dužine 4m. Poreklo: SSSR (Rusija).

VHF radio-uređaj R-123M

Još jedan VHF uređaj koji je bio veoma poznat u oklopnim jedinicama, jer se mogao naći u ruskim oklopnim vozilima. Vezisti su ga sretali i radili sa njim iz komandnog oklopnog transportera BTR-50PU, gde je služio za radio vezu komandovanja i sadejstva između komandanta i potčinjenih jedinica, odnosno između oklopnih i pešadijskih jedinica.

Frekvencije na kojima je radio zalazile su u gornji deo HF opsega (od 20MHz do 51,5MHz), a vrsta rada je bila frekventna modulacija (FM). Imao je 1261 radnu frekvenciju podeljenu u dva područja: 20MHz do 35,75MHz i 35,75MHz do 51,5MHz.Razmak između kanala iznosio je 25KHz. Izlazna snaga predajnika je 20W, tako da je na srednje ispresecanom zemljištu postizao domet od 20km. Uređajem se upravljalo neposredno preko uređaja za međusobni razgovor R-124 (BTR-50PU) pri čemu se koristio tenkovski šlemofon. Predviđen je za rad štap antenom dužine 4m, ili rezervnom antenom izrađenom od bakarnog provodnika dužine 3m. Napajao se preko tranzistorskog pretvarača BP-26 jednosmernim naponom od 26V iz instalacije vozila. Na predaji je trošio 9,6A, a na prijemu do 3A. Poreklo: SSSR (Rusija).

VHF radio-uređaj RUT-1

Pri razvoju domaćih borbenih vozila (transporteri i tenk) ukazala se potreba da se u iste ugrađuju i domaći-radio uređaji. Za ovu namenu, početkom 70'-ih godina, "Rudi Čajavec" iz Banja Luke proizveo je VHF radio-uređaj male snage i nazvao ga RUT-1. Pored svoje osnovne namene (primopredaja saopštenja telefonijom između borbenih vozila) omogućavao je i unutrašnju komunikaciju između članova posade, čije je održavanje glasom otežano zbog buke i vibracija. RUT-1 je ispunio postavljene taktičke i tehničke uslove, i pokazao se kompaktnim i izdržljivim, te ubrzo postao hvaljen od pripadnika oklopnih jedinica JNA.

Uređaj RUT-1 je radio FM telefonijom u frekventnom opsegu od 20MHz do 69,975MHz. Radna frekvencija je kontrolisana frekventnim sintezatorom, i postavljala se direktno sa 4 preklopnika u koracima od 25KHz između radnih kanala (ukupno 2000 kanala). Radi brze promene radne frekvencije, moglo se uz pomoć sklopa - programatora unapred odrediti 10 radnih kanala a prelaz sa jednog na drugi vršen je tada posebnim preklopnikom. Puna izlazna snaga predajnika iznosila je 30W, smanjena 2W do 5W i mala od 0,1 do 0,2W. Na ravničarskom terenu punom snagom predajnika ostvarivao se domet do 20Km. Unutrašnja komunikacija među članovima posade održavana je uz pomoć uređaja za međusobni razgovor sa najviše 5 učesnika, maksimalnom NF snagom od 1,2W. Osnovni izvor napajanja je jednosmerna električna mreža vozila od 26V (varijacije od 22V do 30V).

Komplet radio-uređaja RUT-1 činio je primopredajnik PD-9, glavna širokopojasna štap antena AT-22 od tri članka dužine 3,55m (po potrebi mogla se postaviti skraćeno sa dva članka i tada je bila dugačka 2,6m), pomoćna štap antena AT-23 dužine 1,5m i uređaj za međusobni razgovor UMR.

Uređaj za međusobni razgovor (UMR) se sastojao od glavne upravljačke kutije UK-9 na koju se moglo priključiti dva primopredajnika PD-9, i u kojoj se nalazio izlazni NF pojačivač za interfonsku vezu. Takođe je služila za izbor vrste rada (unutrašnja mreža, prvi ili drugi radio uređaj) i preko nje je vođen jednosmerni napon na radio-uređaje. UMR su takođe sačinjavale i upravljačke kutije UK-8 (5 komada) na koje se priključivalo 5 šlemofona ŠM-1, a zadatak im je da pojačaju signal laringofona (grleni mikrofon u šlemofonu) i omoguće prelaz sa unutrašnje komunikacije na vezu preko radio uređaja i obratno. Takođe, tu su upravljačke kutije: jedna UK-10 i dve UK-11 sa kompletom spojnih kablova. (Pogledajte šemu povezivanja).

Uređaj je izrađen u tranzistorskoj tehnologiji. Predajnik je veoma stabilan i otporan na udare i vibracije sa dovoljnom izlaznom snagom (30W), a obe antene su prilagodive u celom frekventnom opsegu. Prijemnik je veoma osetljiv, superheterodinski sa prvom međufrekvencijom od 10,7MHz. Njen propusni opseg kontroliše kvalitetan kristalni filter Instituta "Mihailo Pupin" Beograd, Druga međufrekvencija je na 455KHz gde imamo keramički filter istog proizvođača. Na primopredajnik PD-9, kad je van vozila, mogla se po potrebi umesto UK-9 priključiti standardna miktotelefonska kombinacija MK-1 i tako raditi. Poreklo: Jugoslavija.

Rumunski VHF radio-uređaj R-1230 "UGAR"

Ovaj radio-uređaj opisujemo na nasem sajtu zato što se radi o rumunskoj varijanti VHF radio-uređaja RUT-1 proizvodnje "Rudi Čajavec". Uređaji imaju isti spoljni izgled, tehničke karakteristike kao i dodatni pribor. Nastao je na osnovu manje poznate koperiacije vojnih radio industrija Rumunije i Jugoslavije. Inače ova vojno-tehnička saradnjadve zemlje 70-ih godina poznata je široj javnosti po projektu "YUROM", zajedničkoj proizvodnji jurišnog aviona "Orao" ("IAR-93" - Rumunski naziv).

Vojna industrija Rumunije proizvela je VHF radio-uređaj R-1230 "UGAR" početkom 80-ih godina. Rumunska armija je ovim uređajem zamenila 1982. godine ruske tenkovske radio-uređaje R-123 na svojim tenkovima T-55, TR-580 i TR-800. Povučen je Iz upotrebe 2002. godine. (Opis i fotografija: Tudor, YO3HBN, Rumunija).

VHF radio-uređaj RUP-12

RUP-12 je proizveden u preduzeću "Rudi Čajavec" Banja Luka 1966. godine, i zamenio je dotadašnje taktičke VHF radio-stanice male snage BC-1000, RUP-1, RUP-2 i druge izrađene u tehnologiji elektronskih cevi. U formaciji jedinica JNA RUP12 je postao osnovni radio-uređaj komandira pešadijske čete, a njim su ostvarivane i VHF radio-veze u višim komandama, pri čemu je montiran u razne radio-telefonske, radio-teleprinterske i druge sisteme.

Radio je u frekventnom opsegu od 30MHz do 69,95MHz, frekventnom modulacijom na 800 radnih kanala. Frekvenciju je kontrolisao frekventni sintezator sa direktnom sintezom, a podešavala se sa tri preklopnika u koracima po 50KHz. Izlazna snaga predajnika je iznosila od 0,9 do 1,8W. Napajao se jednosmernim naponom od 12V. Na početku je za napajanje služio olovni akumulator 12V/6Ah ili suva baterija BAJ-13,5 (13,5V). Kasnije, napajanje je vršeno iz NiCd akumulatora od 7Ah proizvodnje "Krušik" Valjevo, ili spoljnjeg jednosmernog izvora od 12V ili 24V preko pretvarača PT-6. Na prijemu uređaj je trošio 85mA, a na predaji oko 750mA. Težina prenosnog kompleta sa akumulatorom je 12kg.

Domet RUP-12 zavisio je od upotrebljene antene i mesta postavljanja. U ravnici, sa dugom štap antenom iznosio je 8 do 12km. Povezivanjem dva uređaja odgovarajućim adapterom (kablom za retlanslaciju) i njihovim postavljanjem na neko uzvišeno mesto mogla se formirati stanica za retlanslaciju signala (repetitor) i time povećati domet između krajnih uređaja. Ona se vršila automatski ili ručno zavisno od jačine signala krajnjih učesnika jer ju je aktivirao signal iz prigušivača šuma.

RUP-12 izrađen je potpuno u tranzistorskoj tehnologiji, a isti su bili uglavnom domaće proizvodnje. Osetljivost prijemnika iznosila je 1,2 µV. Propusni opseg u međufrekventnom pojačivaču ograničavao je kristalni filter 10,7MHz proizveden u Institutu "Mihailo Pupin", i dobijala se dobra selektivnost +/-15kHz od srednje noseće frekvencije za slabljenje od 5dB. Odstupanje radne frekvencije predajnika od nazivne bilo je manje od +/-2kHz.

Prenosni komplet radio-uređaja RUP-12 sastojao se od primopredajnika PD-7, izvora električne energije (akumulatora), torbe za nošenje TB-17, pribora za posluživanje (mikrotelefonska kombinacija MK-1 i naglavna slušalica SL-1) i tri antene (duga štap AT-17, kratka štap AT-19 i žičana antena AT-18 na principu progresivnih talasa). Prevozni komplet, pored delova koji ulaze u prenosni komplet, sadrži još tranzistorski pretvarač PT-6, štap antenu AT-7 i drugi pribor za ugradnju u vozilo. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj RU-2 (RU-2/1, RU-2/2 i RU2/2K)

Familiju VHF radio-uređaja RU-2 (čine je uređaji: RU-2/1, RU-2/2 i RU2/2K) proizve je"Rudi Čajavec" iz Banja Luke krajem 70'-ih godina. Uređaji po svom spoljnjem izgledu potpuno liče na RUP-12 jer je iskorišćeno njegovo kućište, komplet pribora i izvori za napajanje. Raspored komandi na prednjoj ploči je takođe indentičan. Pri konstrukciji preduzeće "Rudi Čajavec" držalo se blok šeme RUP-12, ali je primenjena savremenija tehnologija pa slobodno možemo govoriti da je u pitanju sasvim novo rešenje.

Razlika se ogleda u savremenijoj tehnologiji izrade. Ugrađeni su tada najsavremeniji poluprofodnici (tranzistori i integrisana kola), delom uvezena, a najvećim delom domaće proizvodnje. Na primer, u prvom stepenu prijemnika - VHF pretpojačivaču je primenjen niskošumni MOSFET tranzistor sa selektivnim oscilatornim kolima upravljanim varikap diodama i automatskom regulacijom pojačanja. Međufrekventni pojačivač je sa integrisanim kolima i kvalitetnijim kristalnim filtrom proizvodnje Instituta "Mihailo Pupin".

Po osnovnim tehničkim karakteristikama takođe podseća na RUP-12. Frekventni opseg od 30MHz do 69,95MHz, 800 kanala sa razmakom između kanala od 50KHz, a postavlja se sa tri preklopnika. Frekvenciju kontroliše direktni frekventni sintezator. Izlazna snaga predajnika je 1,4W i obezbeđuje je širokopojasni tranzistorski pojačivač. Prava je šteta što konstruktor nije pronašao rešenje da izlaznu snagu uređaja podigne na 5-6W jer prostor u kućištu i izvor za napajanje to dozvoljava. Modulacija je FM. Napajanje je jednosmerno naponom od 12V iz NiCd akumulatora oznake 10KA-6 kapaciteta 7Ah, proizvodnje "Krušik" Valjevo, ili spoljnjeg izvora.

Radio-uređaj RU-2 konstruisan je za radio-vezu između pešadijske čete i bataljona, ali zauzeo je poziciju univerzalnog VHF uređaja u JNA. Služio je kao prenosni uređaj ili se ugrađivao u veće sisteme. Za njega je izrađen i poseban odvojeni pojačivač snage P-25, uz pomoć koga je postizao izlaznu snagu od 20W. Na verziju RU-2/2K priključivao se uređaj za kripto zaštitu govora KZu-63. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj RT-20-TC6

RT-20-TC6 VHF radio-uređaj proizvela je fabrika "Iskra" iz Ljubljane 1972. godine. Uređaj je radio u frekventnom opsegu od 34MHz do 36,5MHz na 6 radnih kanala kontrolisanih kvarcnim kristaloma. Vrsta rada je bila SSB telefonja i nemodulisana telegrafija - CW. Puna izlazna snaga predajnika iznosila je 20W. Napajao se jednosmernim naponom od 12V iz NiCd akumulatora kapaciteta 7Ah oznake 10KA-6 fabrike "Krušik" Valjevo.

U vojsci je u načelu služio za vezu sa sadejstvujućom jedinicom teritorijalne odbrane. Od njegovog uvođenja pa do izbacivanja iz naoružanja i opreme nije bio mnogo korišćen u pokretnom sistemu veza JNA, jer su u ovom opsegu svi ostali uređaji radili frekventnom modulacijom pa je bila moguća međusobna veza samo između ova dva uređaja, ili sa uređajima koji su bili sa njom kompatabilni kao na primer "Iskrini" uređaji RT-1-T4, RT-1-T600 i RT-20TM ali su oni korisćeni u jedinicama teritorijalne odbrane. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj RT-20TM (RUP-20)

Da bi "oživela" svoje uređaje RT familije, koji rade SSB modulacijom na taktićkom VHF-u, "Iskra" iz Ljubljane je proizvela VHF radio-uređaj sa oznakom RUP-20. Da bi obezbedili kompatibilnost sa opšte prihvaćenim uređajima na taktickom VHF-u, tipa RUP-12, RUT-1, RU-2/1, RU-2/2K dodata je mogućnost rada frekventnom modulacijom (FM). Iskra je ciljala da RUP-20 proda vojsci ali JNA nije prihvatila ovaj uređaj jer je stigao kasno, a već je bila opremljena sa RU-2/1, RU-2/2 (frekventni opseg 30-70MHz) i RUT-1 (20-70MHz), a ovaj uređaj ima uzak frekventni opseg od 34MHz do 37MHz.

Pošto vojska nije kupila i usvojila radio-uređaj RUP-20 (kao ni ostale RT uređaje), "Iskra" ovom uređaju daje novi naziv Radio-uređaj RT-20TM. Uređaj isporučuje Narodnoj odbrani, Teritorijalnoj odbrani i sistemu vazdušnog osmatranja, javljanja i navodjenja, koji su već bili opremljeni uređajima RT-20 TC6, RT-1 T-4 i RT-1 T-600.

Tehničke karakteristike: Frekventni opseg od 34 MHz do 36.995 MHz. Frekvencija je kontrolisana sintezatorom u skokovima od 5kHz (600 kanala). Vrste rada: SSB telefonija, amplitudno modulisana telegrafija (MCW) i frekventno modulisana telefonija (FM). Izlazna snaga predajnika 20W (smanjena 6W i 2W). Osetljivost prijemnika: 1µV. Napajanje je vršeno jednosmernim naponom 12V iz NiCd akumulatora 12V/7Ah. Akumulator se kačio spolja, na stranu suprotnu od one koja se prislanja uz leđa operatora. Težina kompleta 30kg. Poreklo: Jugoslavija.

Uređaji UKT FM 66/13 i UKT FM 66/13i "Ei-Niš'', fabrika Ei-Pionir, Zemun, izrađeni su krajem 60'-ih godina, i bili su namenjeni različitim korisnicima za održavanje VHF veze u tzv. radio-telefonskom opsegu na kraćim odstojanjima čiji se domet mogao povećati upotrebom repetitora.

Tokom više godina prozvodnje, urađeno je u više verzija uređaja. Prve dve verzije su nosile oznake UKT FM 66/13 i UKT FM 66/13i (slovo "i" je označavalo izdvojenu MTK, dok je 66/13 imao ugradjen zvučnik i mikrofon u kućištu). U početku antena je bila teleskop, 1/4 talasne dužine, a uređaj se nosio obešen o rame na tankom kožnom remenu. Kasnije, opremljen je praktičnijom, skraćenom antenom a u ponudi opreme dobijala se kožna torbica, koja se takođe nosila okačena o rame.

Frekventni opseg od 149MHz do 154MHz, ili od 156MHz do 174MHz. Rad na 5 kanala od čega 4 simpleksna i jedan semidupleksni (repetitor). Razmak između kanala 25KHz (u prvim verzijama 50KHz). Vrsta rada FM, a izlazna snaga predajnika 0,6 do 0,9W. U početku, kanali su označavani rednim brojem, a kasnije oznakom kanala po nomenklaturi korisnika. Broj simpleksnih i semidupleksnih kanala od ukupno 5 mogao se menjati prema zahtevu korisnika.

Tehnologija je tranzistorska, a korisćeni su germanijum PNP tranzistori firme SGS (IW9549, IW9374...), zatim tranzistori AFY-12, AF124..., a jedino je izlazni stepen predajnika izveden NPN tranzistorima 2N4427, 2N3553 ili 2N3866. Predajnik je radio na principu fazne modulacije kristalnog oscilatora i umnožavanja frekvencije (ovde 24X i maksimalna devijacija +/-5KHz), a prijemnik je imao prvu međufrekvenciju na 10,7MHz (u početku 10MHz) i drugu na 455KHz sa klasičnim LC međufrekventinim pojačivačima i keramičkim filtrom u II međufrekvenciji.

Napajali su se sa NiCd akumulatorom 12V 450 mAh, proizvodnje "Krusik" Valjevo. U početku, baterija je bila ugradjena i nije se menjala. Punjenje je vršeno preko konektora na prednjoj ploči sa punjačem koji se dobijao uz uređaj. Na taj način za vreme punjenja baterije uređaj se nije mogao koristiti, pa je u kasnijim verzijama akumulator mogao da se zameni, a punjenje je vršeno grupnim punjačem baterija. Poreklo: Jugoslavija.

VHF radio-uređaj (radio-telefon) UKT FM 66/17

Radio- uređaj UKT FM 66/17 je takođe proizvod "Ei-Niš'', fabrike Ei-Pionir, Zemun izrađen 60'-ih godina. Namenjen je za održavanje radio veze u VHF radio-telefonskom opsegu (146MHz - 174MHz). Ovaj frekventni opseg dodeljen je korisnicima koji imaju potrebu za radio komunikacijom na kraćim rastojanjima, i podeljen na više podopsega. Fabrika Ei-Pionir je tim korisnicima ponudila radio-uređaj UKT FM 66/17. Izrađivan je u više verzija zavisno od namene (mobilni ili stacionarni) i zavisno od korisnika (vojska, policija, komunalne i druge službe, preduzeća, ustanove, a mogao se naći i u kombajnima poljoprivrednog kombinata). Može se slobodno reći da je ovo radio-uređaj koji je najmasovnije proizveden, i koji se najviše koristio u bivšoj Jugoslaviji. Inače, to je prvi evropski potpuno poluprovodnički VHF 10W radio-uređaj koji je napajan direktno iz 12V instalacije vozila. Pre toga je samo firma STORNO (Danska) proizvodila poluprovodnički uređaj koji se napajao iz instalacije vozila na +24V.

Jugoslovenska narodna armija je ovim uređajem opremila veliki broj svojih vozila, a koristila ih je i kao stacionarne uređaje. Stacionarnom uređaju se mogao dodati poseban telefonski posrednik preko koga je vršeno spajanje na telefonsku mrežu. Postavljanjem repetitorskih uređaja (npr. RRS/FRS 420-4 od istog proizvođača) formirala je radio-telefonsku mrežu koja je pokrila celu državnu teritoriju i tu mrežu uključila u svoj sistem veza. Ova radio mreža se masovno koristila u miru, ali načela taktike veze nisu joj pridavala neki značaj u ratu jer je izuzetno osetljiva na elektronska i borbena dejstva protivnika. Na oko 500 uređaja UKT FM 66/17 i 40-ak repetitora RRS/FRS 420-4 izvršena su prilagođenja za rad sa spoljnim uređajem za zaštitu govora, čime je povećana otpornost na elektronsko izviđanje. Uređaji su označavani kao UKT-FM 66/17K (repetitor RRS/FRS 420-4K), a kao spoljnji uređaj za kripto zaštitu govora koristio se KZu-64, koji se takođe proizvodio u fabrici Ei-Pionir, Zemun.

Tehničke karakteristike ovog uređaja, koje ćemo izneti ovde, odnose na "vojnu" verziju UKT FM 66/17. Uređajii drugih korisnika uglavnom su se razlikovali po frekventnom opsegu i broju radnih kanala Takođe, Ei-Pionir je vremenom vršila modifikacije i ti uređaji su drugačije označavani, pa imamo oznake UKT FM 66/18, MRS 320-xx (npr. 22. kanalna MRS 320-22). Za uređaje policije je ugrađivan ISP modul po CCIR 70 standardu za automatsku identifikaciju i selektivni poziv učesnika. To se činilo i za druge naručioce ovog uređaja.

Radio-uređaj UKT FM 66/17 radio je frekventno modulisanom telefonijom (FM) simpleksno ili semidupleksno u frekventnom opsegu od 149MHz do 154MHz. Frekvencija je postavljana preklopnikom na 22 kanala. Razmak između susednih kanala iznosio je 25KHz, a maksimalna devijacija frekventno modulisanog signala bila je +/-5KHz. Predajnik je zračio izlaznom snagom od 10W, a prijemnik je imao ulaznu osetljivost bolju od 0,6µV. Izlazna NF snaga u zvučniku bila je 1W. Napajao se jednosmernim naponom od 12V iz akumulatora vozila. Kada se uređaj koristio kao stacionarni napajao se iz ispravljača koji se različito označavao. Na predaji je trošio 2,3A, a pri prijemu 700mA pri NF snazi od 1W.

Ceo uređaj izrađen je u tehnologiji tranzistora. Kod predajnika je, kao i kod UKT FM 66/13, vršena fazna modulacija na kristalnom oscilatoru, a da bi se dobila potrebna devijacija i radna frekvencija, vršeno je umnožavanje frekvencije (24X). Dobijeni frekventno modulisani signal se pojačavao u tranzistorskom pojačivaču snage i slao na antenu. Prijemnik je dvostruki super sa prvom međufrekvencijom od 10,7MHz i klasičnim MF tranzistorskim LC pojačivačem, i drugom na 455KHz. Selektivnost u ovom međufrekventnom stepenu kontrolisana je keramičkim filtrom. Prijemna frekvencija je kontrolisana kvarcnim oscilatorom, čija je frekvencija, posle umnožavanja (3X), bila manja za vrednost 1. međufrekvencije (10,7MHz). Osnovni komplet uređaja činili su: primopredajnik, mikrofon, zvučnik, antena i antenski uvodnik. Poreklo: Jugoslavija.

Fabrika Ei-Pionir, Zemun, je 1985. godine ušla u proizvodnju namenskih VHF/UHF primopredajnika familije nazvane MRS-500/Ke. Ovi primopredajnici bili su koncipirani kao sistemski orijentisani uređaji kako bi se dobio osnovni radio-uređaj, koji može da zadovolji u svim konfiguracijama koje se sreću u vojnim, policijskim i drugim profesionalnim mrežama.

Za potrebe Jugoslovenske narodne armije EI-Pionir je 1991. godine krenuo sa proizvodnjom prevoznih VHF radio-uređaja MRS-520V/Ke za kopnene jedinice i MRS-520M/Ke za ratnu mornaricu. Uređaji su bili robusne i pouzdane konstrukcije i obezbeđivali rad iz motornog vozila ili kao stacionarni uređaj u najstrožijim uslovima eksploatacije. Imali su ugarađen interfrejs za priključivanje spoljnjeg uređaja za kripto zaštitu govora KZu-64. Umesto MTK korišćen je stabdardni dinamički mikrofon Mi-2, a sve komande sa KZu-64 prenete su na prednju ploču MRS-520V/Ke.

Uređaj isporučen kopnenoj vojsci (KoV) označen je sa MRS 520-42/Ke. Radio je frekventno modulisanom telefonijom (FM) simpleksno (16 kanala), semidupleksno (34 kanala) i invertovano semidupleksno (33 kanala) u opsegu od 149MHz do 154MHz (mornarička verzija je imala i kanale Međunarodne pomorske službe). Frekvenciju je kontrolisao sintezator. Izlazna snaga predajnika bila je 20W.

Napajao se jednosmernim naponom od 12V iz akumulatora vozila, a slučaju 24V instalacije vozila , preko pretvarača napona 24V/12V oznake BN-24/12-10. Kada se uređaj koristio kao stacionarni napajao se iz električne mreže 220V/50Hz preko stabilisanog ispravljača 13,5V/6A oznake SIP-500, koji je služio i kao punjač akumulatorske baterije. Ovaj uređaj je modifikovan u SIP-500 (6+6)Z (stabilizator 6A, punjač akumulatora 6A, sa ugrađenim zvučnikom). Za napajanje uređaja MRS-520M/Ke na plovilima ratne mornarice iz 24V jednosmerne mreže plovila ili iz mreže 220V/50Hz korišćena je verzija ispravljača - pretvarača PIS-500 (6+6)Z. Poreklo: Jugoslavija.

Više o ovoj familiji uređaja možete se upoznati na zvaničnom sajtu fabrike Ei Pionir UKT d.o.o - Zemun.